Онлине узнемиравање је одавно постао велики проблем на интернету, а самим тим и подручје озбиљне забринутости Викимедије, посебно правног тима заједнице. Главни фокус тог тима је заштита корисника и других који могу бити оштећени приликом посјете Вики страница.

Велики дио времена и рада је усмјерен на сазнања и учење о онлајн узнемиравању и рјешењу тог проблема. Чланови тима су се почетком јула 2015. придружили радној групи Беркман центра за интернет и друштво, који је усмерен на проблем мизогеније на интернету. Беркман радионица укључује у свој рад разне академике, активисте, интернет стручњаке и представнике веб страница.
Жртве злостављања су имале прилику да испричају своја искуства.
Такође су учествовали и у осталим темама као што су: слобода говора, законодавство, разни тренинзи и технике који се користе у сузбијању узнемиравања путем интернета. Из тих разговора извучен је закључак да се појединци са тим проблемом данашњице треба да престану да суочавају сами или у мањим групицама , већ да се придруже широј кампањи у борби против овог новог вида насиља. Иако је ово још све у повоју, више о томе се може наћи и на Мета, Викимедији.
Један од највећих проблема са којима се сусрећу у борби са овим проблемом је то што се често особе које су имале неугодна искуства путем интернета и која су преживела онлајн малтретирање саветују да то не гледају као проблем и да забораве јер је небитно. Да то посматрају као некултуру неваспитаних малољетника или фрустрираних старијих појединаца који своје незадовољство испољавају малтретирањем других, или једноставно неки „тролови“ које треба игнорисати.
Надамо се да ће овај рад довести до бољег разумијевања како мизантропије у свим његовим облицима (мизогенија, расизам, ксенофобија) те многих осталих врста мржњи да би се на тај начин заштитили корисници интернета и посјетиоци Википедије. Овај проблем је много комплексинији и сама Википедија можда није у стању да се са њим избори без помоћи осталих, али је битно указати на проблем и учинити прве кораке у његовом отклањању. Крајње је вријеме да се интернет заједница доведе у ред и створи љепше и сигурније мјесто, посебно због тога што доста времена на интернету проводе и незаштићена дјечица која нису у стању да препознају злонамјернике. .

Без сумње, можемо рећи да је Википедија постала једна од најважнијих полазних тачака када су у питању истраживања. Веома је битно препознати њену важност. Она се користи, како од стране аматера тако и од стране озбиљних научника и истраживача. Након петнаест година постојања, Википедија има преко тридесет и пет милиона чланака који су преведени на стотине језика, од којих многи имају референце и екстерне линкове који воде истраживаче и читаоце до мјеродавних извора о темама које истражују.

Википедија је један од најсналажљивијих и најбржих библиотекара, јер је у стању да пронађе жељену референцу или текст у дјелићу секунде, што Википедију чини неминовношћу у библиотекарском послу. Живимо у времену у коме је знање доступно и на дохват руке у сваком тренутку и на сваком мјесту. Да није једне страшне чињенице, могли би рећи да живимо у утопијском друштву које је у давној прошлости најављивала научно- фантастична литература. Да није чињенице да иако знање никада није било доступније исто тако никада није била ни толика незаинтересованост и летаргични однос према том знању. Никада се књиге нису мање цјениле и биле мање тражене него данас када су нам на дохват руке у сваком тренутку. Ви библиотекари сте чувари нашег блага. Нису то ни банке, ни трезори него управо Ви. Не мјери се богатство једне земље у златним полугама, већ се мјери у броју библиотека, књига и псимених и образованих људи који настањују ту земљу. Немојте у Википедији гледати непријатеља који пријети вашој професији, већ је гледајте као јаког савезника у борби против неписмености и необразовања. Као савезника који ће вам помоћи у вашем светом задатку којег сте се прихватили изабравши позив библиотекара. Никада Википедија неће моћи замијенити ни једну једину књигу са полица ваших библиотека. Никаква „чуда“ технике и технологије никада неће моћи замијенити мирис папира и никада ни најбољи тач скрин неће моћи замијенити својим „мажењем“ осјећај који се јавља при окретању страница „живе“ књиге.

Због свега овога изаберите један дан, који год Ви хоћете у овој години, и само петнаест минута у том дану посветите Википедији. Додајте једну референцу и учествујте у јачању вашег савезника.

Пуно среће и да издржите у вашој светој борби против неписмености желе вам википедијанци!

Прошло је тачно 15 година од дана када су Џими Велс и Лари С. почели да реализују своју идеју о слободном знању намјењеном свима, вјероватно не знајући да ће она прерасти у једну од најимпресивнијих дигиталних достигнућа у историји човјечанства.

Сама идеја је нешто старија од 15 година и први кораци ка њеној реализацији потичу из 2000. године, када је Џими Велс покренуо Нупедију – слободну интернет енциклопедију, коју си писали стручњаци. Рад на овој енциклопедији подразумијевао је седмостепену верификацију сваког текста и докторат аутора из области о којој пише. Тадашња технологија и оваква правила успоравали су реализацију идеје о прикупљању свеобухватног људског знања. Џими је своју забринутост темпом често дијелио са  Ларијем С., главним уредником Нупедије. Негдје савим случајно, 2. јануара 2001. године,  Ларијев пријатељ и програмер Бен Ковица, представио је Ларију могућности иновантног вики софтвера. Лари је потом своју идеју пренио Џимију и већ 10. јануара представљен је вики концепт. Међутим, многи корисници и уредници Нупедије нису са одушевљењем прихватили ову промјену, па је тако 15. јануара на својој посебној адреси http://www.wikipedia.org покренута Википедија.
Главне предности нове технологије огледале су се у једноставном коришћењу и бржем и лакшем објављивању. За разлику од Нупедије, која је у току прве године постојања објавила мање од 20 чланака, Википедија је до краја 2001. године имала око 20.000 чланака. Википедија је наставила вртоглави развој. Почеле су да се отварају језичке верзије на све већем броју језика. До марта 2006. године написан је милионити чланак, а само 4 године касније Википедија је имала 10.000.000 чланака.

Данас сви знају за Википедију. Око 80.000 уредника сваког мјесеца направи на хиљаде нових измјена. Готово традиционално, већ годинама је Википедија у топ 6 најпосјећенијих глобалних сајтова. Она је одавно најцитиранији веб сајт са преко пола милијарде мјесечних прегледа. Википедија данас има 35.750.000 чланака на 290 језика. Википедија данас слави 15. рођендан! Википедијо, срећан рођендан!

Википедијин дан!

Сваке године, широм света, 15. јануар се обележава као дан Википедије. Ове године, прослава ће се организовати у преко 70 градова, међу којима је и Источно Сарајево. Рођендански коктел одржаће се у сали хотела Еспања, са почетком у 19 часова. Више о догађају на ОВОМ линку.