Прије десет година основана је Викимедијина заједница Републике Српске. Од тада до данас заједница је прерасла у мјесто гдје се сусрећу знање, култура и посвећеност волонтера. Током овог периода реализовани су бројни пројекти у области образовања, културе и дигитализације насљеђа, а посебну снагу заједници даје њен тим и сви они који су својим радом оставили траг.

Поводом јубилеја разговарали смо са оснивачима и члановима организационог тима – како онима који су од самог почетка, тако и новим лицима која доносе свјежу енергију – о значају заједнице, најдражим тренуцима и жељама за наредних десет година.

Разговор почињемо са оснивачем и предсједницом Викимедијине заједнице Републике Српске, Бојаном Подгорицом која је прије десет година заједно са тимом ентузијаста поставила темеље заједнице. Из прве руке доноси нам причу о почецима, изазовима и плановима за будућност.

Званично признање добили смо 6. октобра 2015. године, а управо су ентузијазам људи и вјера у вриједности Викимедијиног покрета били покретач да истрајемо на том путу.

Који су били највећи изазови у почетним годинама рада и на који начин сте их превазилазили?
-У почетним годинама највећи изазови били су усвајање стандарда рада унутар Викимедијиног покрета и истовремено имплементација нове идеје у средини којој је она била готово непозната. Посебно је било захтјевно радити у академским круговима гдје је постојала скепса, често усмјерена на саму Википедију, иако је то само један мањи сегмент онога чиме се ми бавимо. Тај отпор смо превазилазили стрпљивим радом, представљањем конкретних резултата и постепеним грађењем повјерења. У тим корацима много су значили и појединци који су у међувремену кренули другим професионалним путевима, али су у тим раним фазама оставили траг који је дио темеља наше заједнице.
Када се осврнете на протеклих десет година, на шта сте највише поносни?
-Када се осврнем на протеклих десет година, поносна сам на све што смо заједно изградили – на резултате које смо постигли, на људе који чине заједницу и на партнерства која смо успоставили. Показали смо да и једна мања заједница, вођена ентузијазмом и посвећеношћу, може оставити видљив траг у ширем Викимедијином покрету. Посебно ме радује што смо успјели да окупимо различите генерације и профиле људи око заједничке идеје слободног знања и што смо изградили стабилну сарадњу са бројним институцијама културе и образовања. Најпоноснија сам, ипак, на атмосферу коју смо створили унутар заједнице – на чињеницу да наши чланови свој рад обављају са великом страшћу, у позитивном окружењу у којем сви уживају и у којем свако има прилику да допринесе. Управо та комбинација људског потенцијала, заједничких вриједности и партнерске подршке представља темељ свега што смо постигли.
Шта је заједница донијела Вама лично – у професионалном и у личном смислу?
-Заједница ми је донијела заиста много – и у професионалном и у личном смислу. Кроз овај рад имала сам прилику да усавршавам организационе способности, да стекнем искуства која су ми помогла да сагледам ствари из нових углова и да развијам вјештине које данас примјењујем у свим сферама живота. Подједнако важно, упознала сам изузетне људе – како широм свијета, тако и овдје у Републици Српској – и кроз заједнички рад са њима расла и као појединац и као дио заједнице.
Гдје видите Викимедијину заједницу Републике Српске у наредних десет година?
–У наредних десет година видим Викимедијину заједницу Републике Српске као организацију која ће израсти у званични огранак Задужбине Викимедија. Вјерујем да је то логичан сљедећи корак у нашем развоју. Са стабилнијом структуром, запосленима који би омогућили континуиран и професионалан рад, али и уз снажно вођство волонтера, наша заједница ће моћи да реализује још амбициозније пројекте и да остави још шири друштвени траг. Надам се да ћемо наставити да будемо препознати као поуздан партнер у области културе и образовања, али и као инспирација другима који дијеле вриједности слободног знања.

Која би била Ваша порука члановима, партнерима и пријатељима заједнице поводом овог јубилеја?
Поводом нашег јубилеја, моја највећа жеља је да свако од нас осјети понос што је дио ове приче. Десет година заједничког рада показује да упорност, повјерење и заједништво могу створити велике резултате. Хвала свим члановима, партнерима и пријатељима који су били уз нас – без вас овај пут не би био могућ. Нека нас и у наредним годинама води иста идеја: да ширимо знање, чувамо културу и оставимо трајан траг за оне који долазе послије нас.

Један од оних који су били уз заједницу од самог почетка јесте Вук Вучетић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Као професор и координатор ЕДУ програма, годинама је унапређивао сарадњу академске заједнице и Викимедијине заједнице Републике Српске.

Као један од оснивача заједнице, како памтите те прве кораке и шта Вас је подстакло да се прикључите?
-Када се осврнем на прве кораке у оснивању заједнице, све ми и данас дјелује као природан, али истовремено веома узбудљив слијед догађаја. Напросто, заједница у то вријеме практично није постојала, док су сличне заједнице и огранци Викимедије у окружењу, попут Србије или Македоније, већ били у експанзији. Логичан слијед догађаја био је да се покрене једна заједница и у Републици Српској. Иако је то изгледало природно, ти почетни кораци нису били нимало једноставни. Настали су као посљедица низа сретних околности, али у суштини мислим да управо тако ствари и функционишу, већина огранка или заједница не развија се по строгој стратегији, већ као резултат ентузијазма појединаца који у томе препознају не личну него општу корист. Данас, десет година послије, може се рећи да се управо та иницијатива исплатила. Викимедијина заједница Републике Српске постала је препознатљива и поштована заједница, не само у оквиру википедијских кругова широм свијета, већ и у ширем друштвеном контексту. Иако тада то можда није било јасно, сада се види да је оснивање заједнице имало дугорочни и значајан утицај. У том смислу било је истинско задовољство и част бити дио тог процеса. Свједочити настанку и расту Викимедијине заједнице Републике Српске, доприносити њеном обликовању и учествовати у активностима које су имале стваран утицај на друштво је нешто што ћу увијек са поносом истицати и памтити.

Оно што ме опредијелило да се укључим у оснивање заједнице била је прије свега знатижеља. Желио сам боље да упознам начин уређивања текстова на Википедији, стекнем практична знања и вјештине које би ми омогућиле да и сам доприносим квалитетном садржају. Поред тога, веома важан мотив било је дружење са другим ентузијастима, људима који у Википедији препознају не само простор за стицање знања и вјештина, већ и праву оазу истомишљеника. Кроз заједничке активности и размјену искустава, могао сам учити, развијати се и осјећати припадност заједници која дијели сличне вриједности и страст према знању и ширењу знања.

Филозофски факултет у Источном Сарајеву био је важан партнер у готово свим ЕДУ пројектима. Како оцењујете значај те сарадње за студенте и академску заједницу?
-Википедија и образовне институције природни су партнери, а сарадња са Филозофским факултетом у Источном Сарајеву показала се управо као таква и то у пуном смислу те ријечи. Од самог почетка рада заједнице, Факултет и његово руководство пружали су сталну подршку, омогућавајући студентима и члановима заједнице да се активно укључе у пројекте и да развијају своје вјештине.
У посљедњих неколико година, академска заједница све више препознаје значај Википедије не само као енциклопедијског ресурса, већ и као алата који може бити интегрисан у наставни процес. Сматрам да је ово наредни корак на којем треба интензивно радити – помоћи факултетима и академским институцијама да разумију, усвоје и примјењују википедијине алате у свакодневном раду, чиме се стварају нове могућности за учење, истраживање и сарадњу.

За мене је посебно задовољство што могу бити дио тих процеса и допринијети активностима које имају стварну вриједност за студенте и академску заједницу. Ова сарадња показује како заједничким напорима образовање и отворени ресурси могу постати моћно средство за ширење знања и подстицање критичког мишљења.

Као координатор ЕДУ програма, шта сматрате највећим постигнућем у раду са студентима и младима?

Који моменат из досадашњег рада заједнице бисте лично издвојили као посебно драгоцјен?
-Тешко је издвојити само један тренутак јер је за мене најдрагоцјеније цијело искуство рада у заједници. Дружења, заједничке активности, нова знања и упознавања људи у суштини све заједно чини овај рад посебим. Ипак, оно што ме највише испуњава је тренутак када неког младог човјека упознамо са Википедијом и откријемо му свијет који му је до тада био непознат. Када видимо како се заљуби у уређивање и настави активно доприносити, осјетим праву радост. То је као да смо некоме дали мали кључ који отвара потпуно нову прилику за учење, креативност и изражавање. Управо ти тренуци, када препознам ентузијазам и радозналост нових чланова, подсјећају ме зашто је вриједило радити и трудити се.

Шта бисте поручили младима који тек почињу да се укључују у заједницу?
-Поручио бих младима који тек почињу да се укључују у заједницу да је Википедија много више од енциклопедије,  то је мјесто гдје могу да искажу своју креативност, уче, развијају важне вјештине и истовремено се повежу са људима који дијеле исту страст према знању. Посебно је вриједно истаћи да Википедија младима, посебно у Републици Српској, даје прилику да постану амбасадори својих локалних заједница. Кроз писање чланака о културним споменицима, институцијама, значајним личностима и другим локалним вриједностима, они помажу да њихове средине постану видљивије и препознатљивије. У мањим локалним заједницама, које често немају довољно садржаја на Википедији, ово је јединствена прилика да се њихова заједница представи свијету, готово као да се ствара мали локални бренд, видљив и доступан свима. Укључивање у рад Викимедијине заједнице такођер отвара врата новим искуствима, путовањима, конференцијама, радионицама и дружењима, гдје млади могу препознати бројне бенефите рада на Википедији, како за свој лични развој, тако и за допринос својој заједници.

Какву будућност видите за Викимедијину заједницу Републике Српске у наредној деценији
-Првих десет година рада Викимедијине заједнице Републике Српске било је, као и сваки почетак, изазовно. Ипак, успјели смо да окупимо тим људи који су одговорни, предани и који истински воле да раде на Википедији. Такође, у овом периоду изградили смо темеље – развили инфраструктуру заједнице, унутрашња правила и обрасце понашања који су кључни за њено успјешно функционисање. Повезали смо се са бројним институцијама (образовним, културним, спортксим и другим)  што представља снажан темељ за даљи развој и ширење заједнице. Гледајући у будућност, надам се да ће наредна деценија бити вријеме даљег раста и јачања заједнице. Волио бих да Викимедијина заједница прерасте у пуноправни огранак и да дочекамо својеврсно “правно пунољетство”, с формално успостављеним структурама и још већим утицајем. Желио бих да отворимо врата младим људима и њиховим идејама, да им пружимо простор да се креативно изразе, развијају своје вјештине и доприносе развоју знања у својој заједници.

Посебну снагу заједници дају нови чланови који доносе свјежу енергију и нове идеје. Једна од њих је Снежана Јевђић, професор енглеског језика, која се прошле године прикључила заједници и активно учествује у ЕДУ програму.

Успјех сваког пројекта стоји на леђима посвећених људи који својим радом и енергијом изнова граде заједницу. Једна од њих је Мирјана Петковић, дугогодишњи и један од најактивнијих чланова, која је учествовала у реализацији великог броја пројеката.

Који пројекат или активност бисте издвојили као најзначајнији у свом досадашњем раду у заједници?
-Иза нас је велики број реализованих активности и свака од њих носи своју посебност, али ево као најзначајнији бих издвојила Еду Вики камп, који смо ове године организовали први пут. То је била сјајна прилика да чујемо како млади доживљавају Википедију и Викимедију уопште – шта их инспирише, какве идеје доносе и које би новине униjели у наш рад. Њихов ентузијазам је  велико охрабрење и подстицај за даље.

Шта Вас највише мотивише да годинама останете активно укључени у рад заједнице?
-Људи! Највећа мотивација су, без дилеме, људи! Дивно је гледати како појединци, без обзира на године или професију, несебично одвајају своје вријеме да подијеле знање са другима. Њихова спремност да пруже подршку и подијеле своја искуства је оно што ову заједницу чини посебном. И није то само у оквиру наше локалне заједнице – та иста топлина и дух сарадње осјећају се широм Викимедијиног покрета у свијету. Управо та енергија ме увијек изнова инспирише да останем активно укључена.

Какав је осјећај бити дио тима који је реализовао толики број различитих пројеката широм Републике Српске?
-Понекад заиста нисам свјесна обима свега што смо урадили – тек када саберемо резултате или припремамо презентације за домаће и међународне конференције, постане јасно колико је тога иза нас. Тада, гледајући списак свих наших сарадника и пријатеља заједнице, осјетим огроман понос. Понос на тим људи који је својим трудом, ентузијазмом и заједништвом изградио све те пројекте широм Републике Српске. То је осјећај који заиста грије срце.

Шта за Вас лично значи овај јубилеј и како гледате на протеклих десет година заједнице?
-Десет година рада и постојања заједнице није мала ствар! Знамо да је и историја пуна примјера да су неке државе трајале мање! Управо зато овај јубилеј носи посебну тежину и значај. За мене он представља десет година учења, дружења, стварања и сусрета са дивним људима од којих се увијек могло научити нешто ново. Иако нисам била дио заједнице од самог почетка, вријеме проведено у њој као да је пролетјело и то је најбољи знак да је било испуњено лијепим, позитивним догађајима.

Викимедијина заједница Републике Српске није само локална прича – она је и дио глобалног покрета. Мирослав Танасковић, дугогодишњи члан и Вики амбасадор, учествовао је на бројним међународним конференцијама, бавио се односима са јавношћу, интервјуима, техничком подршком и одржавањем заједничких платформи.

Као дугогодишњи Вики амбасадор, шта сматрате својим највећим доприносом заједници?
-Оно што је мене највише привукло у цијелој причи је Викимедијина остава. Прије четири године сам се активно укључио у пројекат Вики амбасадор. Око 1.000 фотографија сам аплаудовао на оставу из спорта. Пошто живим у Бањалуци, фотографишем спортске колективе из овог града. Мој циљ је да у свакој години ’убацим’ више фотографија од претходне.

Колико је важно што заједница има стабилну техничку основу и подршку у комуникацији са јавношћу?
-У посљедњих неколико година, наши чланови реализовали су на десетине основних и средњих школа радионице. Радионице су одржане на факултетима, у музејима, као и у неколико фирми, широм Републике Српске. Учесници радионица су написали на хиљаде чланака и тако помогли да се обогати Википедија на српском језику. У већини случајева, портали, радио станице, те телевизије, преносили су активности заједнице и пратили наш рад протеклих година.

Који тренутак или искуство из досадашњег рада највише памтите?
-Па дефинитвно конференцију у Берлину. Не бих изоставио догађај и конференцију у организацији наше заједнице којој сам присуствовао.

Шта бисте поручили новим генерацијама волонтера који се тек упознају са заједницом?
–Послије ових одговора, зар треба да се још нешто поручи. Није битно у ком граду Републике Српске живите, можете постати члан Викимедијанаца Републике Српске. Имате потпуну слободу да пишете на Википедији чланке о вашим омиљеним темама. Да будете укључени на неколико пројеката и да путујете. Чекамо вас! 

Онлајн заједница је срце многих активности, а међу онима који је годинама граде и подстичу посебно мјесто заузима Јелена Андрић. Као дугогодишњи члан, води пројекат Вики жене у Републици Српској и организује бројна такмичења у писању чланака на Википедији, као и уређивачке маратоне и акције.

Шта Вас је мотивисало да се посветите пројекту Вики жене у Републици Српској и колико је он значајан за Википедијину заједницу?
-Посветила сам се пројекту Вики жене јер сматрам да је важно да дигитални садржај одражава праву разноликост друштва, а не само мањину која је често представљена. Овај пројекат омогућава женама да се укључе, да њихова знања и достигнућа постану видљива и вреднована унутар Википедијине заједнице. Заједница добија не само нове чланке и квалитетан садржај, већ и нове активне чланове, а сам процес уређивања и учешћа гради осјећај припадности, сарадње и повезаности. 

Који тренутак или искуство из досадашњег рада бисте издвојили као најинспиративнији?
-Највише ме инспирише када учесници пројекта први пут закораче у свијет уређивања Википедије и открију да њихови доприноси имају видљив и трајан ефекат. Један од посебних тренутака био је пројекат фотографисања богиња, где смо кроз визуелну и културну активност створили садржај који спаја традицију и дигитални простор. То показује како пројекти могу мотивисати, оснажити и повезати људе на начин који је истовремено креативан и значајан за заједницу.

Шта бисте поручили новим уредницима и уредницама који тек улазе у свијет Википедије?
-Поручила бих им да храбро направе први корак – сваки допринос је вриједан и гради заједничко знање. Википедија је мјесто гдје се учи, сарађује и оставља траг који може користити свима.

Приче наших чланова најбоље свједоче о томе шта значи заједништво и посвећеност. Од оснивача до нових волонтера, свако је оставио свој траг и уградио дио себе у развој заједнице. Данас наша заједница броји више од 90 чланова, док организационо језгро чини 12 посвећених људи који усмјеравају и подржавају њен рад. Управо у тој разноликости искустава и идеја лежи наша снага.

Обиљежавајући десет година рада, поносни смо на пут који је иза нас и испуњени ентузијазмом за године које долазе. Наша заједница наставља да расте, гради и дијели слободно знање – за све и са свима.