У Шпанији људи генерацијама напуштају села. У ситуацијама као што су такве, тешко је пратити њихову историју.

Алфонсо В.,  рођен 1396. познат као Алфонсо великодушни био је краљ територија широм западног Медитерана између 1416-1458. године. Већи део свог детињства и младости провео у селу Карионцило, у данашњoj покрајини Ваљадолид, где је његов отац поседовао палату. Како је време пролазило, становништво је све више одлазило, да би и у 20. веку село уништено и напуштено. Данас је ту само капела и неколико зидова који су остали да стоје и сведоче о прошлим временима.

Историја Вилакресе се не разликује много од историје Каринцила. Налази се на плодној земљи Тере де Кампос коју је чувао адмирал Кастиља у 15. веку. Село цвета током 19. века, али у следећем веку бива погођено егзодусом и целу земљу оставља потпуно пусту. Последња породица је напустила село 1981. године. Пропадање малобројних грађевина које су преостале је неминовно.

Ово су само два примера реалности која је присутна у целој Шпанији. Иако се депопулација развија вековима, често се она догоди и услед веће епидемије или ратова. Средином 20. века је интензивирана, захваљујући политици државног развоја који је омогућио рурални егзодус у градове. Индустријализација, модернизација пољопривреде, и присилно расељавање услед изградње инфраструктуре су одиграли важну улогу у депопулизацији села. Укратко, генерацијама се напуштају села.

Ни данас се овај феномен  није зауставио и свеприсутан је. Са скромним могућностима запослења нема смене генерација и становништво нестаје. Према неким изворима, број депопулизованих области у Шпанији износи 3000 и вероватно је да ће их бити више у наредним деценијама.
Нестанак села није само нестанак тачке на мапи већ нестанак векова историје, традиционалне културе, напорног рада у пољу, породичних прича, прослава и радости и колективне меморије становништва тих села. Само рушевине остају као нејасно сећање на постојање.

Суочена са проблемом нестајања села, у марту 2015. године Викимедија Шпаније је покренула акцију постављања текстова и ажурирања већ постојећих о овим напуштеним селима и областима Шпаније у настојању да макар на тај начин спасу та села од тоталног заборава. Можда не би било лоше да следимо пример Шпаније и то исто и ми урадимо са нашим селима из којих становништво све више одлази привучено лагоднијим животом градова. Можда је то једини начин да сачувамо своју традицију од заборава.