Википедијини уредници приступили су акцији само 10 минута након објаве The Guardian-а, а наредни чланци су се постављали на сваких 2,5 минута од тог момента.

У недељу 23. априла у 17 часова, The Guardian је објавио причу о великом открићу процурелих пореских докумената offshore компанија. Википедијин чланак постављен је 9 минута касније.

За 6 сати чланак је покривен изворима информација, садржајима процурелих докумената, иницијалним реакцијама јавности и то је све потврђено из  10 независних извора.  Засебан чланак Списак именованих у Панама документима, садржи имена за која се зна да су била наведена у досијеу, укључујући  5 тренутних и 8 бивших функционера државе.

Уредник Википедије, професор новинарста, Andrew Lih објавио је на блогу да је приликом уређивања садржаја коришћена опција која омогућава корисницима да подијеле своје информације без потребе приступању уређивању чланка на енглеском језику, већ само да подијеле своја запажања и додају референце на списак. Википедијина политика приватности забрањује анализу географске распрострањености наших корисника, али анализирањем јавних IP адреса нерегистрованих корисника дошло се до закључка да информације долазе из САД-а, Велике Британије и Мексика.

Брзина којом су се информације размијењивале забиљежена је и на Твитеру. Новинар  Davy Alba поставио је на Твитер налогу: „483. разлог зашто је Википедија најбоља је зато што је најбржа”. Похвале је упутио и Jacob Harris, бивши репортер New York Times-а.

Lih је такође константовао да оваква глобална вијест показује праву снагу међусобне комуникације Википедијиних уредника широм свијета. Чланак је имао 742 измјене од стране 223 уредника. У просјеку свака измјена је рађена на 2,5 минута. Информације долазе из 46 различитих извора. Оба чланка су бивала проширена како је пристизао све већи број података.

Око 11,5 милиона података процурело из адвокатске корпорације Mossack Fonseca, тј око 2,6 терабајта информација што је за 1,500 пута више од 250 хиљада докумената која су процурела из Cablegate, које је WikiLeaks објавио 2010 године.

Lih је напоменуо да је могућност заједничког уређивања чланка свих уредника широм планете, постављањем информација и вијести из њихових локалних медија, подухват који ниједно медијско тржиште не може да оствари.

„Сваки уредник је у могућности да подијели сазнања из различитих земаља и различитих аспеката новинарства, да би се створио чланак који ниједан медиј није у стању да напише.”