• Претрага за:
    27мар, 2017
    Почео уређивачки маратон у ОШ „Вук Караџић“ у Вишеграду

    Данас је у ОШ „Вук Караџић“ почео уређивачки маратон у креирању садржаја на Википедији на српском језику. Маратон представља једну од завршних активности пројекта Вики амбасадор у Републици Српској који је започет у фебруару текуће године. 

    acceso-a-internetНакон обуке коју су прошли у оквиру уређивачких радионица, ученици ће учествовати у уређивачком маратону и такмичити се у креирању садржаја на Википедији. Маратон ће трајати до 29. марта. Три ученика са најбољим резултатима ће бити награђени симболичним наградама. Стручни жири чине искусни Википедијанци – Дарко Гајић, Раденко Николић и Чедомир Марковић. Они ће по завршетку прогласити побједнике такмичења.

    За потребе пројекта Вики амбасадор у Републици Српској у ОШ „Вук Караџић“ је формирана група од 15 ученика који су у склопу својих ваннаставних активности учествовали у уређивачким радионицама и уз помоћ наставника и представника Заједнице креирали садржаје на Википедији на српском језику. Садржаји су били у строгој корелацији са наставним планом и програмом, па су на овај начин остварени и многобројни образовни задаци. Пројектним активностима у школи су координирали: Бојана Подгорица – представник Заједнице и један од Вики амбасадора, Тања Новаковић – школски педагог и стручни сарадник на пројекту и Предраг Драшковић – наставник информатике. До сада је реализовано пет  уређивачких радионица у оквиру којих је креирано више од 100 чланака на Википедији. Показало се да су ученици највише заинтересовани за теме које се тичу историје, живог свијета и књижевности.

    Википедија је моћно наставно средство. Комбиновањем рада на Википедији са осталим методама и облицима наставног рада из традиционалног образовног система и повезивањем са релевантним наставним садржајима лако се и на занимљив, иновативан начин, долази до остварења многобројних образовних циљева и задатака. Значајна карактеристика Википедије је њена мултидисциплинарност, захваљујући којој је могуће направити корелацију са већином наставних садржаја.

    18мар, 2017
    И ове године велико међународно такмичење – ЦЕЕ прољеће!

    Викимедијина Заједница Републике Српске у сарадњи са Викимедијом Србије организује наградно такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о земљама средње и источне Европе на Википедији на српском језику под симболичним називом ЦЕЕ прољеће. Такмичење ће почети 21. марта (почетком прољећа)  и трајаће до 31. маја.

    ЦЕЕ прољеће је међународно такмичење у писању и уређивању чланака, које је настало као резултат заједничког рада волонтера на ЦЕЕ окупљању у Кијеву 2014. године. Осим што обогаћује садржај на Википедији, такмичења за циљ има побољшање сарадње између различитих језичких верзија Википедије, као и огранака и заједница Задужбине Викимедија. Уредници из овог региона моћи ће да сазнају више, али и да повећају покривеност релевантних тема о земаљама средње и источне Европе. У Републици Српској се ово такмичење одржава други пут заредом, док се на Википедији на српском језику одржава по трећи пут.

    У такмичењу могу учествовати сви регистровани корисници Википедије. Потребно је да се пријаве и направе евиденцију чланака на страници такмичења на Википедији. Такмичари имају слободу у избору тема о којима ће писати, све док су теме повезане са средњом и источном Европом. Сви чланци треба да буду написани у складу са правилима и смјерницама Википедије, што између осталог подразумијева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора.

    Жири чине искусни уредници Википедији који ће између осталог оцjењивати структуру, садржај, релевантне референце, али и вики-синтаксу. За освојена прва три мјеста уредници ће добити таблет, екстерни хард диск и блутут звучник, док ће утjешне награде бити књига и екстерна батерија.

    Пријаве су отворене током цијелог такмичења!

     

     

    6мар, 2017
    Нови пројекат Викимедијине Заједнице Републике Српске – Вики амбасадор у Републици Српској

    Викимедијина Заједница Републике Српске је покренула нови пројекат који носи назив Вики амбасадор у Републици Српској. Пројекат је утемељен на сарадњи са образовним и ГЛАМ институцијама које се налазе на територији Републике Српске.

    Циљ пројекта је креирање слободног садржаја на неком од Викимедијиних пројеката (Википедија, Викимедијина остава, Викизворник, Logo ambasador cropВикицитат) кроз међусобну сарадњу заједнице и релевантних институција.

    Сарадња је конципирана према моделу који подразумијева боравак делегираних Вики амбасадора у некој од образовних или ГЛАМ институција. Амбасадори према унапријед утврђеном договору, у сарадњи са запосленима спроводе различите активности — од обуке запослених за рад на неком од Викимедијиних пројеката до креирања слободних садржаја на основу доступне грађе и извора знања.

    У склопу пројектних активности у ОШ „Вук Караџић“ из Вишеграда ће бити реализовано 5 уређивачких радионица и један маратон. Учесници радионица ће бити ученици старијих разреда који ће проћи обуку за рад у Вики окружењу, након чега ће креирати садржаје на српској Википедији који су у корелацији са наставним планом и програмом. Наведене активности су уједно и дио образовног програма Викимедијине Заједнице Републике Српске.  Прва уређивачка радионица је одржана 3. марта текуће године. Ученици су, уз помоћ наставника и Вики амбасадора савладали основе уређивања Википедије и креирали своје прве чланке.

    Поред ОШ „Вук Караџић“, успостављена је сарадња са Народном библиотеком Пале. Сарадња са овом институцијом је утемељена на моделу који подразумијева боравак делегираних Вики амбасадора у библиотеци. Они у сарадњи са запосленима креирају слободне садржаје на Викимедијиним пројектима (Википедији и Викимедијиној остави) и врше обуку запослених за рад у Вики окружењу.

    Прва уређивачка радионица, Bojana Wiki PG, CC BY-SA 4.0

    Пројекат се реализује у организацији Викимедијине Заједнице Републике Српске, а под покровитељством Задужбине Викимедије.

    Званична страница пројекта на Википедији:
    Вики амбасадор у Републици Српској

    15феб, 2017
    Википедијa на српском језику прославља 14 година постојања

    Википедија на српском језику ове године пуни 14. година, а настала је 16. фебруара 2003. године.

    Википедија на српском језику, или српска Википедија, верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику.  На ранг листи највећих Википедија на свијету наша Википедија се налази на 27. мјесту, а на 2. међу јужнословенским Википедијама.

    Током 14 година на Википедији на српском  је написано преко 345.140 чланака, а током фебруара 2017. имала је 770 активних корисника.

    6феб, 2017
    Знање не познаје границе

    Викимедијина заједница има сједиште у САД, гдје имамо јединствене слободе које су од суштинског значаја за пружање подршке Викимедијиним пројектима. Наша мисија је глобална. Снажно подстичемо САД администрацију да повуче недавну наредбу ограничава путовања и имиграције из појединих народа, и затварање врата многим избјеглицама.

    Аутор: НАСА; фотографија у јавном власништву – CC0.

    У Викимедијиној фондацији, наша мисија је настала  из увјерења да свако, гдје год се налазио, има нешто да допринесе  у циљу нашег  заједничког људског разумјевања. Верујемо у свијет који подстиче и штити отворену размјену идеја и информација, заједнице и културе, гдје људи сваке земље, језика и културе слободно могу да сарађују без ограничења и гдје међународна сарадња доводи до заједничког разумјевања.

    Нови политички курс Америчке државне администрације према имиграцији је увреда за ове визије. То омета напоре наших колега и заједница, из цијелог свијета, који раде заједно,  да подијеле достигнућа, отворена  знања доступна свима. Када је ограничена наша способност да пређемо  заједно преко границе, свет је сиромашнији за то. Знање не познаје границе.

    Колективне људске мудрости се већ дуго граде  кроз размјену идеја.  Од нашег првог познавања навигације на морима до нашег сталног истраживања небеса. Када  је  једно друштво склизавало  у незнање, други су сачували  њихове  евиденције и архиве, и изградили се на њима. Током раног средњег века у Европи, научници у Багдаду одржавали су  у животу записе  грчких филозофа. Ова педантна  дјела , заједно са открићима персијских и арапских математичара,  помоћи  ће изазивање  интелектуалне ренесансе Европе.  Википедија је примјер онога што је могуће када границе не ометају размјену идеја.

    Данас Википедија садржи више од 40 милиона чланака на готово 300 језика. То је резултат рада особе која у једном тренутнку ствара без обзира на раздаљину континената и разлике у језику. То је резултат личне сарадње, сарадње у заједницама и резултат сарадње обичних појединаца из цијелог свијета. Ове заједничке напоре прави стотине милиона људи сваког мјесеца и отварају могућности образовања за све.

    Заједница Викимедије  има сједиште у САД, гдје имамо јединствене слободе које су од суштинског значаја за пружање подршке Викимедијим пројектима. Али наша мисија је глобална. Ми подржавамо заједнице и пројекте из сваког угла свијета. Наши чланови особља и заједнице треба да буду способни да се слободно крећу у циљу подршке овом глобалном покрету и негују размјену идеја и знања, без обзира на њихову земљу поријекла. Снажно подстичемо САД администрацију да повуче недавну наредбу ограничава путовања и имиграције из појединих народа, и затварање врата многих избеглица. То пријети нашој слободи истраживања и размене, и то нарушава основна  права наших колега, наших заједница и наше породице.

    Иако наша појединачна сећања могу бити кратка, лук историје је дуг и раздваја се у непрекидној прогресивној отворености. У Викимедија заједници , ми ћемо наставити да се боримо за наше вриједности отвореног дискурса и међународне сарадње. Ухватићемо се за руке са свима који раде исто то.

    Кетрин Махер (Katherine Maher), Извршни директор Викимедијине фондације.

    Преузето са: https://blog.wikimedia.org/2017/01/30/knowledge-knows-no-boundaries/

    .

     

     

     

     

     

     

     

    15јан, 2017
    Википедијо, срећан рођендан!


    pravaНајвећа свјетска енциклопедија Википедија данас обиљежава 16 година постојања. Поводом тога, широм свијета се организује прослава Википедијиног дана.

     

    Прослава Википедијиног рођендана ће симболично бити обиљежена и у Републици Српској, у
    организацији Викимедијине Заједнице Републике Српске. У вези са наведеним у току дана ће, поред онлајн састанака, у већини градова у Републици Српској бити организоване фото-активности у циљу креирања јединствене зимске разгледнице Републике Српске.

    Џими Вејлс, оснивач Википедије Аутор: Thomas Entzeroth Извор: Wikimedia Commons Лиценца: CC-BY-SA-3.0

    Отворену и вишејезичну енциклопедију, основао је 15. јануара 2001. године Џими Вејлс, у жељи да убрза њену претходницу – Нупедију, чији су оквири и технологија били спори у остваривању мисије да цјелокупно људско знање буде доступно свима. Шеснаест година касније, Википедија је постала синоним за онлајн енциклопедију и један од најпосјећенијих сајтова.

    Статистике говоре да је управо Википедија најпосјећенији сајт на свијету у категорији образовних веб сајтова, док је у глобалном домену у топ 6. Између 80 и 100 хиљада уредника свакодневно уноси више стотина нових чланака и на десетине хиљада измјена. Тренутно Википедија има 40 милиона чланака на 295 језику, док сваког мјесеца биљежи више од пола милијарде прегледа.

    Садржај под слободном лиценцом, неутралност и слободно уређивање су је уврстиле у најпопуарнију алатку за стицање и дијељење знања.

    25дец, 2016
    Фотографија из Србије најљепша на свијету!

    На овогодишњем  међународном фото-такмичењу Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth) фотографија из Србије, аутора Чедомира Жарковића која приказује бигрене каде Стопића пећина изабрана је за најљепшу свјетску слободну фотографију заштићеног природног добра за 2016. годину. Такође, још једна фотографија из Србије је заузела 15. мјесто са приказом кањона Раче, аутора Владимира Мијаиловића.

    Међународни жири састављен од девет чланова бирао је између 270 фотографија, које су претходно побједиле у 26 земаља и Унесковом пројекту UNESCO Biosphere reserves.

    Према оцјени жирија фотографија Чедомира Жарковића је поред атрактивности и динамичности, имала и изузетну енциклопедијску вриједност.

    Стопића пећина, Србија – Аутор Чедомир Жарковић, CC-BY-SA 4.0

    Пројекат Вики воли Земљу започела је Википедија на украјинском језику 2013. године, да би се врло брзо проширио на остале земље свијета гдје постоје огранци Задужбине Викимедија. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране дати допринос повећању јавне свијести о очувању природе.

    Кањон Раче, Национални парк Тара – aутор Владимир Мијаиловић, CC-BY-SA 4.0

    У Србији се ово наградно такмичење организује од 2014. године, али је ове године оборен рекорд прикупљањем скоро 2000 фотографија. Фотографије се даље користе за илустрацију чланака на Википедији и другим вики пројектима (Викивести, Википутовања, Викицитат…), али и у свеопштој намјени, с обзиром на природу Кријетив комонс лиценци.

    Свечано уручење плакете побједнику одржано је 30. новембра у просторијама Туристичке организације Србије.

    29нов, 2016
    Пројекат ВМЗРС: ВикиСемберија

    Викимедијина заједница Републике Српске je у bijeljina_wmrsсарадњи са Народном библиотеком “Филип Вишњић” из Бијељине, 28. новембра 2016. године у овом граду организовала уређивачку радионицу као дио пројектних активности новог пројекта “ВикиСемберија”.

    ВикиСемберија     (енгл. WikiSemberija) је ГЛАМ пројекат Викимедијине Заједнице Републике Српске који за циљ има остваривање сарадње међу културним институцијама на простору Семберије и Викимедијиних пројеката ради стварања отвореног и слободног садржаја.

    Просторија Народне библиотеке Филип Вишњић из Бијељине

    Прва културна институција са којом је остварана сарадња је Народна библиотека „Филип Вишњић” у Бијељини у којој ће се путем уређивачких радионица и сличних активности радити на стварању чланака и допуни постојећих уз литературу коју обезбједи библиотека. Планиране су активности и на осталим Викимедијиним пројектима, првенствено на Викизворнику.

     

    Поред уређивачких активности реализована је и једна фото-тура. У фокусу су биле културно-историјске знаменитости Бијељине.

    Фото

     

    Споменик Краљу Петру Карађорђевићу

     

    Етно село Станишићи

     

    Музеј Семберије

     

    23нов, 2016
    Како је Викимедија помогла веб читаоцима да сачувају податке?

    Фотографије су свеприсутни елемент Википедијиних најпопуларнијих и најквалитетнијих чланака, а ова промјена значи да ће Ваш телефон учитати слике само ако спустите страницу, а не отварањем странице.

    Читалац користи Wikipedia mobile први пут Фото: Abigail Ripstra, Лиценца: CC BY-SA 4.0

    Као што изрека каже, слика вриједи више од хиљаду ријечи. Ипак, слике на мобилним уређајима се могу превести на више података који се користе. У многим дијеловима свијета, високи трошкови мобилног интернета представљају значна препреку за приступ садржају на Викимедијиним сајтовима.

    Да би то ријешили, Викимедијин читалачки веб тим је направио ефикаснији поступак за преузимање чланка на Викимедијиним мобилним сајтовима спречавајући преузимање непотребних слика. Већ смо видјели позитиван утицај ове промјене на количину података који се користе за приступ Викимедијиним мобилном садржају широм свијета.

    (Ако сте програмер ког занима како су направљене промјене, имамо комплетан резима у посљедњем поглављу овог поста)

    Зашто смо направили промјену?

    Од ове године, више од половине Викимедијиног саобраћаја долази преко мобилних уређаја. Читаоци приступају Википедији преко мобилног сада више него икада и ми морамо разумјети и наставити са развојем због промјена потреба наших читалаца.

    Од рада Задужбине са Новом читалачком иницијативом, знамо да се у мјестима као што су Нигерија и Индија, високи трошкови података сматрају једним од највећих препрека за приступ и читање Википедије. Стандарни телефони и андроид паметни телефони слабијег квалитета су основни уређаји за повезивање на интернет, а у Нигерији је приступ интернету веома скуп. Подаци су драгоцјена роба у многим земљама, због високих трошкова протока и недосљедне интернет конекције.

    На примјер, просјечна веб-странице троши око 2,3 MB за пренос података на мобилном уређају. Веб-страница се састоји од неколико елемената, укључујући текст који читате, CSS код који стилизује интерфејс, код јаваскрипте који чини страницу више интерактивном и сликама који илуструју. Претраживач ради добар посао преузимајући ове елементе ефикасно, али слике и текст остају највећи потрошачи података.

    Да би илустровали ову чињеницу, јуна 2016. године, чланак о Јапану на Википедији на јапанском језику је садржао 1,4 MB слика, 195 KB текста, 157 KB јаваскрипте и 8 KB CSS. Без учитавања било које слике у чланку, цијена мобилног интернета би износила око 0,03 америчка долара (према постпејд плану података у Јапану) за разлику од 0,15 америчких долара када се у чланку учитају и слике.

    Слична прича би се могла рећи и за људе у Бразилу када читају чланак о Бразилу Википедији на португалском језику или за људе у Сједињеним Државама када читају чланак о Бараку Обами на Википедији на енглеском језику.

    Направили смо ову промјену када су наша истраживања указала да многи од наших мобилних корисника, упркос преузимању цијелог чланка, не читају сваку ријеч. На мобилним сајтовима, многи људи Википедији вјероватно користе за брзинску претрагу. Знајући ово,  били смо забринути због непотребне количине слика коју људи преузимају и како би те преузете слике могле онда утицати на њихову способност конзумирања знања.

    Фотографије су свеприсутни елемент Википедијиних најпопуларнијих и најквалитетнијих чланака, а ова промјена значи да ће Ваш телефон учитати слике само ако спустите страницу, а не отварањем странице.

    Колико ефикасније?

    Хтјели смо да видимо како та промјена утиче на читаоце, тако да се гледали саобраћај на нашим серверима за слике преко три језичка викија током једнонедељног периода прије и послије извршене промјене. Ограничили смо нашу анализу на слике које су затражене за приказ странице – да би се избјегао захтијев спољних сајтова који се не може контролисати – тражењем HTTP реферер заглавља (дио информације послат веб-претаживачима како би описали контекст у ком је подњет захтијев). Анализирали смо Википедију на енглеском језику јер има највећи обим саобраћаја, као и Википедија на јапанском и индонежанском језику јер се ови језици већином говоре унутар јединствене географске области – због заинтересованост за утицај на брзину, жељели смо искључити факторе као што су удаљеност од најближег центра података који ће утицати на наше резултате.

    Наша анализа мобилног сајта Википедије на индонежанском језику је показала да наши центри података који служе нашим посјетиоцима користе 187 GB мање, што је смањење од 32 % у односу на недељу дана прије промјене. За исти период на Википедији на енглеском језику, смањење коришћења података је било веће: испоручено је 4,9 TB мање него иначе (довољно података да се попуни 1043 ДВД), резултујући са смањењем од 47 %. На Википедији на јапанском језику, резултат је био сличан – уочили смо смањење употребе података од 51 %. Пројектовањем уштеде на свима Википедијима, надамо се да ћемо годишење сачувати 450 TB мобилних података наших корисника!

    Ово смањење у коришћењу података значи да ће веб-претраживачи учитати Википедијине стране у краћем периоду, јер има мање за учитавање. Поједини корисници на споријим везама могу чак сматрати да су њихови прикази страница бржи, јер су сада захтијеви који се боре за пропусни опсег мањи. Сада истражујемо колико су дате промјене значајне, што може бити изазов због ограничења старијих претраживача, обим Википедијиног саобраћаја и ограничених информација које прикупимо о нашим корисницима у складу је са нашом снажном посвећености приватности корисника.

    За даљи приказ утицаја ове промјене, вратимо се на примјер чланка о Јапану на Википедији на јапанском језику, који је тежио 1,76 MB и садржао 500 MB планираних података. Под претпоставком да корисник приступа интернету из других разлога, тај чланак би могао бити консултован 9 пута дневно током мјесеца, прије него што читалац задобије додатне трошкове или изгуби интернет конекцију. Након наших промјена на истом плану података, одређени чланак који тежи само 530 KB може бити прегледан и до 30 пута на дан!

    Сљедећи кораци

    Позитивни резлтати су видљиви од самог почетка. Тренутно пратимо саобраћај прегледа страница да би уочили да ли ова промјена подстиче читаоце да проводе више времена на нашим веб-сајтовима. Задужбина Викимедија ради на смањењу количине јаваскрипти и CSS кода, а разматрају се идеје којима би се убрзало њихово учитавање. Истражујемо како се користе нове отворене веб технологије као што је Service Workers који може омогућити брже учитавање садржаја нашим корисницима. Разматра се офлајн употреба за оне кориснике који, понекад, не могу успоставити интернет везу. Осим мобилних уређаја, надамо се да ћемо истражити како би се сличне побољшања могла примјенити за наше десктоп читаоце.

    Извор: blog.wikimedia.org

    18окт, 2016
    Одржана уређивачка радионица у Бијељини!

    Викимедијина Заједница Републике Српске је у сарадњи са Народном библиотеком Филип Вишњић у Бијељини 17. октобра организовала уређивачку радионицу о познатим личностима и знаменитостима Бијељине и Семберије.

    png-bnДогађај представља један од ГЛАМ пројеката који за циљ имају остварење сарадње између културних институција и Викимедијиних пројеката ради стварања отвореног и слободног садржаја.

    Радионици, која је одржана од 15:00 до 18:00 часова, присуствовало је шест учесника који су у предвиђеном временском року написали осам чланака те се упознали са основним правилима и смјерницама Википедије, као и са процесом настанка и обраде википедијанског чланка.

    ГЛАМ пројекти подразумијевају пројекте подршке и сарадње са културним институцијама: галеријама, библиотекама, архивима и музејима. Сама ријеч је акроним настао од енглеских ријечи: Galleries, Libraries, Archives и Museums. Поред наведених институција, обухваћене су и остале институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери и слично.

    Овај догађај је први овакве врсте у Бијељини у организацији Викимедијине Заједнице Републике Српске, а представља и почетак сарадње са Народном библиотеком Филип Вишњић.

    Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедије. Википедија тренутно има више од 41,7 милиона чланака око 290 пројеката, од чега је више од 5,2 милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко 340.000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ Интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 10 најпосећенијих сајтова.